PARADA RADOSTI I MAŠTE

Najstariji karneval u Srbiji organizuje se neprekidno još od 1828. godine. Tokom čitavih vek i po sačuvana alegorijska kola koja vuku ogromne umetničke eksponate.

Evropska štampa svojevremeno je izvestila kako se u Beloj Crkvi, simpatičnoj varošici u Vojvodini, održava karneval, koji je posle karnevala u Veneciji, Kanu i Monte Karlu, najpoznatiji u Evropi. Na teritoriji današnje Srbije, on je zasigurno najstariji, jer se u različitim formama održava još od 1828. godine, sa jedinim pauzama tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Karnevali su se na Starom kontinentu isprva organizovali samo zimi, pre uskršnjeg posta. Bili su to dani kada se neobuzdano uživalo u hrani i piću, i veselilo uz maske i prikazivanje cirkuskih veština, jer je posle toga, sve do Uskrsa, sledio period zatišja i mirnijeg života. 
Tako je bilo i u Beloj Crkvi, čiji su stanovnici, inače, doseljenici iz Austrije, Nemačke i Francuske, želeli da održavaju korak sa svojom postojbinom, gde je organizovanje fašinga (što na nemačkom znači karneval), uveliko bila tradicija. Februara te 1828. priredili su prvi fašing u svojoj varošici, i to po uzoru na onaj u Kelnu, inače, najstariji na svetu, a koji je u to vreme već pet godina uveseljavao tamošnje stanovništvo.
Prvih osam decenija bila je to zabava za običan svet, koji je verovao u paganske običaje. Jer, za fašing je bilo karakteristično to, što su učesnici paradirali ulicama noseći strašne maske napravljene od drveta. 
Ta praksa je, međutim, prestala 1911. godine, kada je osnovan prvi karnevalski odbor, koji je uveo korenite promene. Umesto strašnih maski, učesnici su nosili aristokratske odore i trudili se da budu što lepši.
1912. Osnivači karnevala belocrkvanske zanatlije

- U odboru su bile zanatlije, koje su želele da karneval bude narodni, za razliku od tadašnjih balova pod maskama, koji su predstavljali zatvorene građanske zabave - kaže Dinka Grujić, novinarka iz Bele Crkve, koja je pisala o ovoj manifestaciji. - Fašing se od tada organizuje kao gradska, turistička, privredna i kulturna manifestacija pod imenom “Belocrkvanski karneval”.
1930. Cepelin na alegorijskim kolima

Ubrzo su osnovane i karnevalske novine, koje su štampane na nemačkom jeziku. Iz njih saznajemo da je karneval počinjao subotom ili nedeljom, svečanim dočekom “princa i princeze” karnevala, koji su na belocrkvansku železničku stanicu stizali redovnom voznom linijom. Na dan pokladnog utorka bila bi organizovana velika karnevalska povorka, na čijem čelu su bili mladi konjanici. Za njima su išla velika kola sa prinčevskim parom, a na kraju, grupe raskošno obučenih muškaraca i žena.
1930. Konji vukli i vetrenjaču

- Grupe bi se okupljale ispred nekadašnje Vandelini kapele, a potom bi povorka ušla u Miletićevu ulicu. Tu bi, sa balkona Magistrata, gradonačelnik pozdravljao učesnike - dodaje naša sagovornica.
Nove promene karneval je doživeo posle Drugog svetskog rata. Iz zimskog perioda prebačen je u letnji, a dobio je i novo ime - “Karneval cveća”. Od tada, pa do danas, održava se svakog juna.
- Iako je vremenom modifikovan u skladu sa tendencijama u svetu, karneval je tokom svih 160 godina održavanja zadržao autentičnost - alegorijska kola, koja poslednjih godina postaju deo i drugih karnevala u našoj zemlji - ističe Dinka.
1933. Inspiracija crtanim filmom o Mikiju Mausu

Proces od ideje do izrade ovih karnevalskih eksponata velikih dimenzija, trajao je čitavu godinu. U taj posao bili su uključeni i akademski slikari, poznati vajari i ljudi iz drugih vrsta umetnosti. Svi su se trudili da budu originalni, zanimljivi i što upadljiviji, kako bi pobrali uzdahe znatiželjnih gledalaca. Karneval je, tako, u Beloj Crkvi živeo svih 365 dana, kao što je to slučaj i danas.
1933. Dame pozirale kraj aeroplana

Pa, zvao se on fašing, “Karneval cveća” ili jednostavno “Belocrkvanski karneval”, ova manifestacija već vek i po uveseljava tamošnje stanovništvo i u varoš dovodi mnogobrojne turiste željne dobre zabave.
1965. Kriška lubenice na alegorijskim kolima

KOLA ČUVAJU TRADICIJU
U DUHU očuvanja izvorne tradicije najstarije karnevalske manifestacije u Srbiji, Belocrkvani su pre neku godinu vratili staro ime “Belocrkvanski karneval”, a cveće, kojim varošica obiluje, i dalje je jedan od motiva koji preovlađuju na pojedinim alegorijskim kolima. 
2015. Belocrkvanskom spektaklu ni danas ne nedostaje mašte

Tokom sedam dana karnevala, organizuje se niz kulturnih sadržaja, a na centralnom događaju - karnevalskoj povorci, učestvuje oko 1.000 učesnika iz zemlje i inostranstva, predvođeni grupama na najmanje 15 alegorijskih kola. To su u stvari velikih karnevalski eksponati koji su se dvadesetih i tridesetih godina 20. veka vozili zapregama, a danas traktorima i autima.
2005. Labud veliki koliko i sam špediter

LIBKOVIČEV SNIMAK IZ 1913.
MODERNI karneval, koji je počeo da se organizuje od 1911. godine, bio je festival mašte, nadmetanja ideja i kreativnosti. Lokalni fotograf Anton Libkovič je to šarenilo i nasmejana lica učesnika ovekovečio filmskom kamerom već 1913. Snimak se i danas čuva u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.