BELI RUSI ČUVAJU USPOMENU NA BELU CRKVU, A NJIHOVI POTOMCI U NJOJ MIRNO ŽIVE

Vladimir Kasteljanov potomak je familije iz koje su od 1744. godine svi muškarci bili oficiri Ruske carske vojske. Daleki predak Vladimira Kasteljanova bio je učesnik Borodinske bitke, tradiciju je prekinuo tek otac koji je bio dipl. inž. građevine i čijim je stopama i Vladimir pošao. Danas je penzioner, predsednik društva srpsko ruskog prijateljstva. Vladimir živi u Beloj Crkvi od 1966. godine, u to vreme je još uvek bilo dosta ruskih potomaka. Neki su pomrli, neki su se odselili, a danas u Beloj Crkvi živi samo 35 potomaka rusa od kojih više od polovine i ne govori ruski, ali nikada se nisu osećali kao stranci.

Posle Oktobarske revolucije u Kraljevinu SHS došao je Nikolaj Vladimirovič Kasteljanov, njegov otac je poginuo u Rusiji. Završio je kadetski korpus u Vladikavkazu, a u Beloj Crkvi Nikolajevsko kavalerijsko učilište, a zatim je postao građevinski inženjer i radio na velikim projektima za francusku firmu. Bio je kratko vreme u logoru 1941. godine u Bihaću. Po izlasku iz logora do kraja rata porodica je živela u Crikvenici. Vladimirova majka Julijana Kirilovna Dorošenko je 1920.godine došla sa tetkom u Belu Crkvu, završila je medicinsku školu i radila u Ruskoj bolnici u Pančevu gde se i upoznala sa Nikolajem.

Ruska bolnica u Pančevu
Vladimir je rođen 1938. godine u Ruskoj bolnici u Pančevu, živeli su i u Bjelovaru, otac je nakon Rezolucije Informbiroa ostao bez posla na osam meseci, bio je saslušavan, ali je nakon toga dobio i unapređenje.

Vladimirovi roditelji
Vladimir je studirao u Zagrebu, a potom i u Beogradu, u Belu Crkvu je prvi put došao 1957. godine sa majkom da posete tetkin grob, upoznali su se sa porodicom Filimonov, čija će ćerka Valentina kasnije postati Vladimirova supruga.
-Potomci kadeta često dolaze, samo ove godine posetili su me potomci kadeta iz Brazila, Australije, Švedske, sa Tajlanda, ukupno njih 150. Njihovi preci su završili školovanje u kadetskom korpusu „Velikog kneza Konstantina Konstantinoviča“ u Beloj Crkvi, jedinom kadetskom korpusu izvan Rusije i to ne zaboravljaju ni rusi iz Rusije, ni rusi u rasejanju. Belocrkvani čuvaju uspomenu na bele ruse, ovde je i jedna od samo tri ruske crkve u Srbiji. Od kada sam u penziji više sam posvećen istraživanju porodičnog stabla, žao mi je što nisam zapisivao ono što je moj otac govorio, ali sam napravio „Memorijalnu kadetsku sobu“.

Podaci o pretku V. Kasteljanova

Fotografije koje čuvam nalaze se i u knjizi „Ruski kadetski korpusi van Rusije“. Stari belocrkvani su uvek sa simpatijama gledali na ruse i prepričavali kako je bilo u vreme kada su ovde postojale dve ruske školske ustanove. Kadetski korpus je 10.septembra 1944. godine otišao iz Bele Crkve, sa njima i veliki broj rusa, jer oni koji su čuvali tradiciju carske vojske nisu mogli da dočekaju Crvenu armiju. Neki su streljani posle rata od strane komunista, i to je taj jedini ružan deo priče o našem životu na ovim prostorima, kaže Vladimir Kasteljanov.

V. Kasteljanov sa roditeljima

Kada je u jednom ruskom žurnalu izašla priča o Vladimiru Kasteljanovu, javila mu se sestra od tetke, do tada, Vladimir je decenijama bezuspešno pokušavao da pronađe rođake u Rusiji.