AKTIVISTA LSV PRIZNAO DA JE POLITIČKI NAVEDEN DA PALI IMOVINU FUNKCIONERA SNS
Aktivista Lige socijaldemokrata Vojvodine iz Bele Crkve, Stanko Živanov, koji je nedavno, maskiran i pod okriljem noći, upalio automobile direktorke "Belocrkvanskog komunalca" Milice Vitomirov i njenog supruga kao i drvenu kapiju na porodičnoj kući Marjana Aleksića predsednika SO Bela Crkva, priznao je da je politički neposredno naveden da počini ovo ozbiljno krivično delo.
"Ja, Stanko Živanov, (privatni podaci), pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, izjavljujem da sam svesno upalio automobile Milice Vitomirov i njenog supruga i da sam upalio kapiju na porodičnoj kući Marjana Aleksića. Izjavljujem i da sam sada svestan da sam počinio neverovatnu grešku, ozbiljno krivično delo, na koje sam neposredno naveden.
Aktivista sam Lige Socijaldemokrata Vojvodine, koju, kao odbornica, u Skupštini Opštine Bela Crkva, predstavlja i moja supruga. Mesecima u meni tinja osećaj da Aleksić i drugi žele da ugroze pravo na rad članovima LSV, da nam utiču na živote, zato što smo politički protivnici. Sada sam svestan da sam zaveden i da sam grešio.
Pojedini članovi LSV u Beloj Crkvi, od momenta kada su shvatili da će izgubiti fotelje, započeli su pritisak na članstvo. Verovao sam im, a oni su mi usadili mržnju prema ljudima koji mi nikada nisu želeli nikakvo zlo. U pitanju je bila politika i borba njihove fotelje. Oni ne prezaju da zarad ličnih interesa upropaste čoveka, kao što sam ja zbog njih upropastio sebe.
Ti isti funkcioneri LSV već mesecima, putem svojih medija, drže svoje članove pod presijom i konstatno žele da nametnu obračun sa političkim neistomišljenicima. Na svakom koraku je toliko agresije, da smo svi od nje oboleli. Pokušavaju da isprovociraju sukobe. Ja sam žrtva njihove kampanje, naivan i pošten čovek, koji nije video dalje od njihovih neistina.
Sve je počelo Skupštinom na kojoj su smenjeni. Sada, sa ove vremenske distance, vidim da su ustvari članovi LSV sve vreme podizali tenziju i agresivno se ponašali. Želeli su sukob, nasilje, da bi putem medija sebe predstavili kao žrtve i da bi na tome gradili kampanju.
Mi smo ti koji su mislili da u ruci drže barjake, a u stvari smo bili na ivici da ih upotrebimo kao motke. Mi smo ti koji smo u Skupštini urlali i vređali. Mi smo ti koji u medijima opanjkavamo naše političke protivnike i njihove porodice na najsuroviji način. Oni ni ne odgovaraju na naše svakodnevne provokacije.
Izgubio sam razum, sada to znam. Doveli su me u situaciju da se maskiram i da na dva raličita mesta podmetnem požare, kako bi učinio štetu ljudima protiv kojih lično nemam ništa. Još sam mislio da činim ispravnu stvar, jer su Aleksić i Vitomirov, prema onom što su mi u glavu usadili funkcioneri LSV iz Bele Crkve, krvni neprijatelji koji hoće da unište moju i porodice mojih prijatelja.
Sada se pitam, zašto se ti funkcioneri nisu maskirali i počinili krivično delo? Zato što njima, dok imaju nas poštene i naivne, maske i vatra ne trebaju.
Dodatnu potvrdu dobio sam kada sam video način na koji me je Sandra Ristić, kao, branila. Ona se pita šta me je nateralo na takav čin i još navodi da zna da sam ja sledeći na spisku za otkaz? Odgovoriću joj ovako: Prestani sudbine i živote drugih ljudi da koristiš kako bi ostvarila političke poene za povratak u fotelju!
Kao član i aktivista, pozivam organe LSV da pomognu svojim funkcionerima u Beloj Crkvi tako što će ih razvlastiti i na taj način zaista smiriti strasti u našoj maloj, nerazvijenoj opštini. Pošten poraz je uvek časniji od nečasne pobede. Nadam se da će moj lični poraz biti putokaz drugima.
Izjavu sam dao na lični zahtev, bez ikakve prisile i prinude, ni od koga nateran niti doveden u zabludu.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.